NATRAG

Martin Mystére: ŠTA JE NAMA NAŠA BORBA DALA? (napisao Darko Đokić)

   Revolucija. Oxfordski rečnik je definiše kao nasilno rušenje vlade ili društvenog poretka i vaspostavljanje novoga sistema. Meni, kao konzervativcu, na samo pominjanje iste se diže kosa na glavi. U 'blagodetima' revolucije mnogi narodi su imali 'privilegiju' i da uživaju: Francuzi, Rusi, Srbi, Hrvati, Slovenci, samo neke da pomenem. Iako su različiti narodi dizali revolucije u različitim uslovima pa i sa različitim ciljevima za sve njih je svojstvena velika nada u bolje sutra i po pravilu veliko razočaranje koje dolazi posle otrežnjenja. Iliti narodski rečeno: sjaši Kurta da uzjaše Murta.

    Ovaj tekst koji se nalazi pred vama ima za zadatak da izanalizira revoluciju u serijalu Martina Mysterea, te da povuče ili ne paralele sa uvodom.

    Dakle, šest meseci je iza nas. Revolucija je došla i prošla, novi sistem Martina Mysterea je vaspostavljen. Iako je malo prerano da se podvlači crta te unapred pohvaljuje ili osuđuje ovaj projekat, šest meseci i četiri objavljene epizode se čine sasvim dovoljnom da se o smernicama koje je revolucija postavila pred sebe i iste (ne)ostvarila prozbori koja.

    Kao i svaka revolucija, i ova ima svoga vođu, koji opet ima "viziju" boljeg sutra. U našem slučaju to je niko drugi do sam Alfredo Castelli, otac Martina Mysterea! Ako zažmurimo na jedno oko (a možda i na oba), te NE postavimo pitanje otkad revoluciju izvode oni koji su na vlasti (čitaj Castelli), možemo i da se osvrnemo na te velike reči koje su prethodile revoluciji.

    I Castelliju, baš kao i hordi odanih fanova starog džangrizavca širem Zemaljske kugle (lepo je znati da se "Stari Dobri Čika Martina" čita pored Italije i Balkana i u Francuskoj, Nemačkoj, Turskoj, Brazilu…) je odavno bilo jasno da je Martin spao na najniže grane. Zlatna vremena sjajnih epizoda su bila daleko iza nas, projekti tipa "Italijanske misterije" ili "Odbrojavanje" nisu doneli ništa novo, naprotiv, da bi poslednjih godina u Martinovom serijalu bile objavljivane epizode nedostojne čak i jednog Zagora ili Kapetana Mikija. A pošto Martin nije Zagor a ni Miki, moralo se nešto preduzeti. O ciljevima koje je revolucija predvidela, već sam pisao lani za ovaj isti sajt, pa se ovde neću ponavljati. 

    Juna 2005. je konačno izašla prva epizoda novog Martina: "Sudbina Atlantide". Od pompoznih najava da se Martin vraća tamo gde je sve počelo, dakle na Azore i na sukob sa Ljudima u crnom, a zbog Atlantide, baš kao i povratak Orloffa posle dugogodišnjeg "izgnanstva" iz serijala, te rešenje sudbine same Atlantide, čitaoci su dobili jedno veliko ništa (eufemizam za jedan drugi, daleko blasfemičniji izraz zbog kojega je gorepotpisani svojevremeno bio razapet na krst javnosti ;) nikada ne pravi jednu te istu grešku!). Castelli je sa ovom pričom uskočio sam sebi u usta, te temelje serijala koji su počivali na Večitom ratu Atlantide i Mu (što je opet bilo "inspirisano" Hladnim ratom SAD-a i SSSR-a) potpuno razorio. Tačno, SSSR-a više nema, baš ako ni Hladnog rata, ali da li je baš moralo tako olako pustiti niz vodu sam kontinent Mu, isti onaj sa koga potiče Martinovo oružje sa zracima - murčadna? Ne.

Naslovne strane revolucionarnog Martina. Redom: Sudbina Atlantide, Povratak u Zemlju Nedođiju, Trinaesti zadatak, Zlatni Buda, Božija kazna i Carev paun

    Daleko najsimpatičniju epizodu, ali unapred osuđenu na propast napisao je Carlo Recagno. Reč je o epizodi "Povratak u Zemlju Nedođiju", gde je Recagno pristupio Nedođiji na sasvim drugačiji, inovativan i zanimljiv način. Nažalost, breme prošlosti (Castellijeva "Zemlja Nedođija" s kraja osamdesetih, koja je jedna od najgore napisanih priča datog perioda), te nesrećni Torti (crtež) učinili su da "Povratak" bude samo simpatičan i ništa više. Šteta, veliki trud Recagna je otišao u vetar.

    Da je Castelli zreo za penziju, pokazao nam je u jesenjskom Martinu i epizodi "Trinaesti zadatak". Puno serviranih informacija (a i to pogrešnih), puno vremenskih razdoblja i likova bili su previše i za starog majstora: Castelli je ovde pogubio sve konce, čitalac ostavljen u nedoumici šta je to pisac hteo da kaže …, jednom rečju: katastrofa!

    I onda, kada se činilo da je Martin dobio epizodu kakvu zaslužuje, a samim tim i fanovi MM-a koji na istu čekaju ko ozebao Sunce već godinama, scenaristički dvojac Santarelli/La Neve je uspeo da zabrlja završnicu "Zlatnog Bude". Ideja je bila odlična, ali je realizacija zakazala. Šteta.

    Ovih dana u Italiji je u prodaji Castellijeva i Devescovijeva priča "Božija kazna", koja pored Biblijskih tema (uvek zanimljivih) vraća Martina u Italiju, a poznato nam je kako su "Italijanske misterije" prošle. A na proleće Santarelli/La Neve će imati ponovnu priliku da se iskupe za "Zlatnog Budu" u priči "Carev paun" (simptomatično je da je ovo već druga zaredom misterija Dalekog Istoka koju potpisuje ovaj dvojac - posle Kambodže na redu je Kina, makar u kameu). Po najavama, do kraja godine imaćemo i povratak Orloffa i Lokija, baš kao i jednu priču o starom (ali ovoga puta ZAISTA starom!) Martinu, koju bi trebali da odarde Castelli/Alessandrini. 

    Šta, dakle, jedan fan Martina Mysterea može da kaže na kraju? Kada se sve sabere, osim lepog dizajna korica, daleko poboljšanih naslovnih strana i obima (zaista lepo čuče ovi deblji Martini na policama), te sjajne rubrike Misterijine Misterije, mi nismo dobili ono što smo i očekivali. Priču! Priču koja je vredna Starog Dobrog Čika Martina, a ne malopre pomenutih Zagora i Mikija… Jeste vraćen duh Martina iz davnih osamdesetih, jesu teme zanimljive, ali… Još uvek postoji to 'ali' što devojci (čitaj fanovima MMa) sreću kvari. Fale scenaristi. I to dobri. Ideja lepih ima, samo još kada bi bilo nekoga ko će iste i realizovati.

    Sve u svemu, i ova revolucija je još jedno razočaranje stripovske nacije, dakle nije odmakla ni za pedalj dalje od pomuntih revolucija sa početka. Gorka pilula je popijena (četiri zapravo), ali nada u bolje sutra još uvek tinja. Biće mnogo jasnije kada još jedared podvučemo crtu krajem ove godine. Do tada, neka nam je mili Bog u pomoći!